У славу светитеља и просвјетитеља Ћирила и Методија

У Саборишту парохијског дома у Билећи, 24.05.2017. године, у 19,30 часова ученици гимназије у припреми проф.Тање Бубрешко приредили су поетско слово у част словенских светитеља и просвјетитеља Ћирила и Методија и тако обиљежили Дан словенске писмености. У програму су истакнуте четири тековине рада солунске браће: словенска црква, словенско писмо, словенски језик и словенска књижевност. Ученици су говорили одломке из житија светитеља, истакли однос старословенске и српске ћирилице, говорили о старословенском језику за који архимандрит Рафаил Карелин истиче да је то језик: „ближи унутрашњем логосу, језику духа, језику религиозне интуиције и молитвених созерцанија“. Фрагменти из средњовјековне књижевности (Похвала кнезу Лазару – Јефимија, записи Глигорија дијака, Моје писмо – Светог Николаја Велимировића...), молитве и стихови, чули су се на старословенском, руском и српском језику. Програм је пратио Црквени хор при храму Светог Саве дивним пјесмама на грчком и српском језику. Отац Данило Боро захвалио се ученицима и присутнима а ми смо и свеукупно захвални светој солунској браћи што су нас сабрали и што нас учвршћују на путевима чувања језика и писма. Зато и закључисмо Јефимијиним ријечима. Овога пута упућеним Ћирилу и Методију : „На наша мала приношења погледајте и у многа их урачунајте“.



МОЈЕ ПИСМО


О мили моји Ћирилови знаци,
Са вама прве познао сам бајке,
С вама је увек к’о сунчеви зраци,
Лик Оца мога и побожне Мајке.


У неком тамном и далеком веку,
У време хајки, сеоба и лова,
Преци су наши прегазили реку,
И твоја златна прихватили слова.



И увек тако до судњега дана,
Ти бићеш наше и остаћеш с нама,
Лепото вечна, издали те нисмо,
О мило, Свето Ћирилово писмо!


Свети Николај Велимировић


Ћирилица


Путеви су мога рода,

у духовној борби тешкој,

ко таласи послије брода,

урезани у витештво.


Ћирилицом се поносим,

писмом свога милог рода

и на друге га преносим,

традицијом мог народа.


Солунска су браћа света,

и кренула путем Христа,

више од хиљаду љета,

јер вјера им бјеше чиста.



Створили су писмо

којим данас ми пишемо,

због њих, ето роби нисмо,

па слободно и дишемо.


Урезани знаци мили,

и од Грка темељ грађен,

да остану небрисиви,

Вук потврду за њих нађе.


Шта је народ који нема

језик, писмо и слободу?

Ни имена покољења?

Налик он је само гробу.



И рекли су наши свеци:

чувај ријечи рода свог,

својом ријечју увијек реци,

да остане трага твог.



Писмо, језик, црква света,

и књижевност започета,

од њихових славних дана,

заувијек ће трајат` нама.



И нека је вјечна слава,

Методију и Ћирилу,

историјско њима ХВАЛА,

за културну сву нацију.


Димитрије Самарџић, I-2 гимназије



2016 - Copyright© Сва права задржана - Црквена Општина Билећа