Сабор Капора у Мириловићима

Западно од Билеће , на око седам километара удаљености, простире се село Мириловићи испод планине Видуше. Вијековима се земља у Мириловићима отимала од камењара и ситног шипражја, а сваки мали комад земље ограђивао се каменом оградом како би се жито, кукуруз и поврће заштитили од домаће стоке која би то често уништавала. Према историјским подацима село се први пут спомиње у Дубровачком архиву из 1368.године, а добило је име од Влаха Мириловића који су били кириџије у служби Дубровчана. У то време је трговачки пут према Зети и Подрињу водио од Дубровника преко данашњих Доњих Мириловића поред сеоске цркве св. Јована Крститеља. На иницијативу једног од најстаријих београдских Капора, Васе Капора, а уз огромну подршку и несебични труд Мирка Капора из Доњих Мириловића, 15. октобра испред цркве у Мириловићима је организован Сабор породице Капор. Преко две стотине младих и старих окупило се испред породичне цркве са жељом да се упознају, друже и веселе дивног октобарског јутра. Јутарњу литургију са почетком у 9 часова служио је отац Данило Боро, свештеник из Билеће. Након литургије, организован је породични ручак у ресторану „Језеро“ у Билећи, на коме је формиран породични одбор, са дванаест чланова, од којих је Гојчило Капор из Доњих Мириловића, изабран за члана црквеног одбора села Мириловићи. За старешину братства Капора до следећег скупа изабран је Васо Капор, који је прихватио одговорност организације и идућег Сабора планираног за први викенд после Ђурђевдана 2018.године. На предлог доктора Слободана Капора из Београда, једногласно је подржан предлог да се до следећег Сабора, у договору са породицама Тркљи, Бајчетића и Денда, обнови породична Црква у Мириловићима. Проучавањем хрисовуља из 1330. године, манастира Велики Дечани историјски податак казује да је Капор влашко име, које је вијековима уназад постало презиме чувене херцеговачке породице. Поред дечанске хрисовуље, чувени хералдичар, историчар, председник српске Краљевске Академије наука Стојан Новаковић, пронашао је у Народној библиотеци у Сарајеву, податке записане на споменицима који датирају из 1446.године, на којима су записана влашка имена као што су Балдовин, Рајан, Капор, Буцкат и Радул. Власи у 14.вијеку нису били Романи, већ Православни Срби, али је у именима остао траг романског поријекла. Професори, бизнисмени, лекари, економисти, поете, архитекте, инжењери, домаћини из Сарајева, Београда, Требиња, Сечња, Зрењанина, Вишеграда, Пала, Невесиња, Билеће и многих градова Балкана уживали су у породичном дружењу дивног амбијента ресторана на Билећком Језеру, са жељом и намером да своју историјску и културну баштину оставе младим генерацијама и да се ова породична традиција преноси са кољена на кољено. Нека овај текст остане за пример свима који читају да морамо бити Саборни у свему што радимо, јер само Бог, вјера и љубав чувају породицу. Будимо јединствени, будимо као Капори !
Др Слободан С. Капор



2016 - Copyright© Сва права задржана - Црквена Општина Билећа